Mriža života

Ova mriža od života

ča me manta, ča me mota

i razbija sve o stinu

ča najvise volio sam!

Tuga digla na me plimu,

ja ne mogu dalje sam.

Jer u svakom, moja mila

snu mojemu ti si bila

ča sam ima, ča sam zna

sve sam, dušo, tebi da...

Ovo malo duše moje

ča posli tebe ostalo je

svezanoga sad me drži

jugom kosi, suncem prži.

Meka svila tvoga tila
oko moga se je svila
pa me vuce da te taknem
pa mi ne da da se maknem.

Vrati sriću bar na tren!

da oživi me  ta lipota

kad me opet na dno baci

ova mriža od života.

by Milena Covic