Draga naša

Evo,   dođe     i taj dan

kad od svjetla tama posta.

A na tebe,  draga   naša

divan spomen samo osta.

Sva      tvoja    proljeća  i zime

sada    šute, pokrivena  prahom.

Ostala   je bol, ostala  praznina

i duša zavijena najcrnjim mrakom.

Ali vjeruj, i sad kad te nema

u srcima našim bit ćeš uvijek živa

kao   ptica   što  vedrini    leti

kao    bijeli   anđeo što   sniva.

                                                             

           Pamtit    ćemo    te  onakvu            
baš   kakva     si  i     bila:

jaka  da nosiš    križ   svoj,

jednostavna, iskrena i mila.

Hvala ti za sate razgovora, smijeha.

Voljeti   ljude,  ti si  to  znala!

bilo ti je teško, a tješila si druge,

na   tome  ti  od  srca      hvala.

Neka    Bog  na lice  tvoje

stavi   svoj  sveti  znamen.

Neka  te   prate     anđeli.

Idi      u     miru.    Amen.

1. Februar 2008., Milena Covic

Molitva za laku noć

Molitva za laku noć 

1)U noći posutoj zvijezdama                        

 nebu se ne nazire  kraja.                          

 Oče moj, noćas te molim                            

                         pogledaj na nas iz raja.

 

2)Nek' mir se spusti na Zemlju                      

 k'o zorom      rosa na  travu                       

 da      svako    biće  osjeti                     

                       ljubav Tvoju,  jedinu  pravu. 

                      

3)Molim Te, posvijetli, Oče

i moj put što vijuga

što pun je stranputica i raskršća

                   na nepreglednoj putanji kruga.

4)Hvala Ti, Oče, što noćas

i moj je dom pod tvojim skutom.

Povedi i svu moju djecu

                             svako njegovim putom.

       5)Neka mir Tvoj     uđe u ljude!

       I da bude tu kada se probude!

      Neka žalosni osvanu u sreći!

                                Laku Ti noć, odoh i ja leći.

                                objavljeno u zbirci poezije  "More, san i ja", 2017.

                                                   

                  

Božićna pjesma

Prvi    snijeg      već je pao. 

Zvijezde     se  polako pale.

U jednoj    noći  poput ove

rodi se Isus za velike i male.

Na     kolače i    veselje

čitav     grad      miriše

Djedu           Božićnjaku

svako    dijete       piše.

Veseli       se        noćas

čitavi     moj      svijete!

Bog   nam  posla Čovjeka

Bog   nam posla    dijete!

Sretan      Božić     svima

i ova     noć  nam    sveta.

Nek' blagost tvoja, o Isuse

usreći djecu svega svijeta!

A jednu     želju    nosim

u dubini     duše     svoje:

Mir,   mir  nek  zavlada

narodima   Zemlje  ove!

(25. Studenog 2006., Milena Covic)

Koliko vremena čovjeku ostaje (Carpe diem)

Nekad mi se čini -
još ću sto godina ovako.
Nekad mi se čini 
                da nije tako.
Nekad nisam raspoložena                     
baš toga jutra   
pa zagrljaj i osmijeh
odgodim za sutra.


                                                         No koliko čovjeku vremena ostaje
                                                         da odradi svoje i da se ne pokaje?
                                                         Možda još   puno, puno    ljeta
                                                         a možda već sutra kraj je svijeta.




Zgrabi, čovječe, svaki svoj dan
živi svoj život, živi svoj san!
I nećeš    žaliti   u onaj  mah
kad bude od praha opet prah!


                                                                Milena Covic, 20. 10 2006.

painting by me
                             

                                 

JEDAN TREN

                             (by Milena Covic)                                            

                                               

                                  U jednom      trenu                                  

sunce     se      rodi

              i       val                         

se razbije o   žal

i mjesec napravi dug

                       krug.

U      jednom    trenu

čovjek      se      rodi.

Onako      kako     zna,

svoj   on život     vodi.

Smijeh,   tuga,   sreća

         nekad mala, nekad veća.     

   

 U jednom trenu

proleti     sve     to -

i ono što bi mu teško

i ono sto bi mu sveto.

Na kraju svoga  puta

on zna. Vise  ne luta.

U jednome trenu

čovjek       umre.

Rađa se  i umire sam.

Tad' kasno je već

za svaki nedosanjan san.

 

                                          Nauči me,Bože  

                   

                     da u svakom trenu

                     cijelu sebe dam!

                Da živim!

                                  Da postojim!

                                              Da     znam!

19.07.2008.
photo by Milena Covic

Moj život

(by Milena Covic)

Ja sam    samo točkica

u   prostranstvu     velikih

treptaj   krila leptira

                              što sutra vise nema ga                              

                                               

              I sve moje nade i strahovi                   

i     ljubavi    i   očaji

žive sa mnom dok sam tu

 i umiru, k'o ja, u snu

A milijuni titraju iskrica

na modrom svodu beskraja

u životu leptira jedan dan

a ljudski, duži, isto je san

30. studeni 2008.