ŠTORIJA O ŽUĆI
Žućo nam se vratio. Bio nekoliko dana na godišnjem odmoru, sa uskršnjin zekon, ali ne onin iz Alice u zemlji čudesa. Potrebno mu je bilo malo da otputuje, jer mi doma u kombinaciji ×5 znamo bit naporni. Više puti čak i sami sebi. I tako je naš Žućo spakirao kufere.
Zapravo, puno je bliže istini da se njega spakovalo u kufer. 😀 Njegov transportni, mačji, samo za crvene mačkove. Jušto po miri. Tako san bare mislila! Kad ono, pun kufer Žuće!!!😂 Odasvuda nešto viri. Dlačica vamo, brčići tamo. Pazi na rep. Žućo se od zadnjega svoga putovanja poprilično pomogo.
Potriba nan je nabavit PUNO veći kufer za Žuću.
Govori da mu je lipo bilo. Da su ga dočekali ko kralja. Jedino tepih da je misto crvenega bio bili, ali njemu to ništa ne predstavije. Tako mi provjo i prede. Prede i provjo. Da je bilo sve to zapisat ča on zno, ispalo bi da je on reinkarnacija Ivane Brlić Mažuranić. Ili Rainera Marije Rilke, ipak je Žućo rođeni German. Jedino mu je ime auslendersko.
I tako je naš Žućo, pun pozititivnih utisaka, došavši kući, lego na prozorsku dasku (di mu je inače osmatračnica za golubove), i, nu čuda! Prozorska daska ko da se stanjila - Žućo jedva stane na nju! I ajde, sve se ipak uspilo nikako zgurat, ugurat i nagurat, ali rep nikako! A onda sam uvidila i zašto! Žućo ga koristi kao vodič topline prema radijatoru 😂😂😂
Svitu moj, kad bi svi ljudi na svijetu imali ovako pozitivnu vibru ko naš Žućo, bio bi to pravi pravcati raj na Zemlji.
I nikomu već ne bi bilo potriba od godišnjeg odmora!!
