Ljepota sna

Sanjati...

barem nitko ne moze zabraniti

Snovi su slobodni poput ptica

dok ne dode lovac

Vidim prolaz i tamo gdje je zazidano

ali ne mislim prolaziti

Ta vjetar moze svuda proci

on je u granama i u krilu ptice

u ocima tvojim i zivot ti daje...

Niciji ne biti a imati sve...

Ma nije to sebicno, Boze

Ja zelim samo gledati, gledati

do sita se nagledati

ljepote sto rada je proljece.

Cutim moc, al' to tek sreca je

sto dio sam neuhvatljive zudnje ove

sto ne umire nikada

tek cini nam se da smiruje se.

               (1996.)

Muoj otac

              Imo   jedon čovik 
              ime  mu  je   Jure

        proš'o    ti   je on                                  

             i  juga   i      bure.                                    

I      don     danas

uon    ti  uovce   drži

i kad  stisne   zima

i  kad sunce   prži.

Junačke    narodne  pisme

govorit    će   ti  dvi    ure

a napamet zno kako je pobijedi

zmaja      sveti         Jure.

Je, je to je  moj otac

za unuke   "nuono Jure"

rano  man     on ide leć

zimi u pet zatvori škure.

Pomalo on ovi život  žive 

kako done, onako i noći 

u crikvu ne grie ma viruje

u Nega Če Viedri i Obloči.

Neka    te       uon   čuvo

i   ovi  i     svaki     don!

Ti misliš  no me neka san

                          daleko

jo    to   dobro    znon.

(7. 3. 2008.)

Leon song

Kosa  žuta  kao  slama.

Svojim očima nebesko plavim

Razvedri ti trenutak...

I taj sekund pogleda

Spremiš u svoje srce

I čuvaš ga poput blaga...

(photo by Anne Geddes)

Draga sestro!

Kako   godine    brzo     lete!

Župna crkva u Nerežišćima
by Milena Covic

K'o da još

jučer

bila si dijete

poželiš li nekad da se vrate

te godine što još se  pamte

A tvoja djeca,   da li te sjete

na dane tužne, na dane lijepe

na kišu što danima    pada

na sunce s kojim se rađa i nada?

Godine   idu,   mi samo  putnici  smo

danas   jesmo,    sutra možda  nismo

Neka Bog te čuva u svakom    trenutku

nek' anđeo stražari  baš na svakom kutku.

Luka, Pučišća
by Milena Covic

Ja bih htjela kroz pjesmu ti reći           neka ti se jutra  rumene u sreći

da  ostaneš  uvijek takva    ista

da ti se vedrina iz očiju  blista

I  da   sve    što želiš    dano ti bude

da pozitivno djeluješ na druge ljude

Ne daj se vremenu,    ostani    svoja

hvala ti na svemu, 

                      draga sestro moja!

17.2. 2008., za Marijin 36. rodendan

Pozdrav domovini

Domovino   mati    moja

davno sam   te  ostavio.

U    daleku      Austriju

put je sina tvog odveo.

U bogatu    zemlju    tuđu 

di za    novac kupiš svašta 

al' za tvojim toplim krilom

srce    plače , duša  mašta.

I sad    sanjam  tvoja  jutra,

tvoje zvijezde, tvoje more

još me grije   sunce tvoje

kada   sine  kroz    prozore.

Domovino, majko    mila

                ti podari    sinu       krila               

da se   tebi sretan   vine

kao     sokol    u   visine.

Da ti dođe  prepun  sreće!

Nikad   on te izdat neće!

Dok   je mora   i  planina

dok je sunca, dok je stina

bit ćeš  moja domovina

a i    sinu    moga  sina!

(22. 1. 2009.)

Whitney Houston

Kad sam jutros vidila da jer whitney houston umrla, nisam mogla vjerovat... Stvarno  sam bila duboko potresena. S jedne strane zato sto je zena imala stvarno iznimno lijep i lako prepoznatljiv glas i zato sto je bila mlada i imala jos mnogo toga(?) pred sobom. S druge strane, smrt je uvijek nesto sto nas potrese, pomakne iz nase svakidasnje ukocenosti i uljuljanosti u nekakvu sigurnost kao da je to jos jako daleko od nas i nas to nece pogoditi...


A zapravo nije tako. Bas kao sto se tektonske ploce zemlje pomicu nekoliko centimetara godisnje, sve se pomice, sve se krece prema jednom cilju... Nas ljudski zivot je jako kratak u odnosu na sve promjene koje majka zemlja prozivljava i puno toga zapravo mozemo samo nagadati... i puno tih promjena za svog zivota necemo dozivjeti. Stvari su se desavale puno prije nas i poslije nas ce se desavati, bez da mi u njima sudjelujemo...


Smrt je neminovnost. Dobar motiv da ne grijesimo, bar ne namjerno. Smrt je za nas velika tajna o kojoj se razmislja, nagada sta je moguce a sta opet totalno nemoguce...
Smrt je sokantna, ne mozemo je sprijeciti... Natjera  nas na razmisljanje, natjera me da se zapitam kakkav sam ja covjek i sta me ceka kad dode onaj famozni "One moment in time"...


Smrt je znak. Opomena, da nema potrebe za gomilanjem materijalnog jer na astralno putovanje osim duse ama bas nista drugo ne stane u kovceg...




12.02.2012., Milena Covic

Pjesma za Leu

Oblaci su se    navukli na nebo
Bliže su   zemlji nego   ikad
Noć će uskoro razbiti    zora 
Bolje bi bilo da ne svane nikad.

E   da može,  milo    dijete
Da zamijeni se sudba  naša
Pa da bude moja a ne tvoja
Ta   gorčine  puna   čaša!


O    Stvoritelju     ti  znaš
Da ona  ništa nije    kriva
Pusti je da u svom svijetu
Svoje dječje   snove sniva.




(31. 01.07.) Kinderklinik Linz, Milena Covic

Mojoj majci

Dobri Bože, kako  vrijeme  ide!

u očima tvojim godine se vide

i na licu tvome, što bi kao stijena

od vjetra i soli i patnje istučena.

Vrijeme ide od stanice do stanice

na njima davno ispisane stranice

davno   prije   čemera    i   jada

dok bila su ljeta, dok bila si mlada.

A sad jesen kuca na vratima tvojim

i    iskreno, nekada    se    bojim

kad odlazim   iz te    stare  kuće 

u koju me srce sve žešće   vuče.

Prođe   tako   puno proljeća i  zima

a tebe    na dvoru    još uvijek   ima.

Ne daj se vremenu, budi kao stijena

načeta od soli, al' stoji  uspravljena

                                                                           (25. 7. 2008.)