Gospe moja

Gospe moja,

čuvaj nas 

i brani od zla

tvoj nek' glas

zagovor nam bude

u najteži čas

budi uz nas

u najteži sat

kad s tornja bat

gubi svoj glas

izmoli Gospe

našim dušam' spas.

(17. August 2013., by Milena Covic)

Gospi Sinjskoj

(17. August 2013., Milena Covic)

Cudotvorna Gospe

ide kroz grad;

za njom narod sav

- i star i mlad.

I dok tako za njom hodim,

suze teku same

oj pomozi mila Majko

put mi kazuj, svetinjo iz Rame.

Gospe Sinjska, Majko draga

cuvaj ovo dite svoje,

i sve moje s kucnog praga

od zla svakog i nevoje.

Neka svaka suza moja

nade put do tvog srca

obasjaj svojin svetin svitlon

dusu sto u suzan grca.

Gospe Sinjska; Majko draga,

sto no od Turcina spasi narod svoj,

ti nama jedina si nada,

zgazi pakla Zvijer, okoncaj boj,

kao vrata kamenita grada

stiti, brani, cuvaj narod svoj...

Moji dvuori.

Stojidu, stojidu

već puno godišć

muoga ditinjstva dvuori.

Di se još vididu stope ol maške Lize

kal je no bila ugazila u friški bidun...

U njima san se igrala na bebe,

obučivala hi i prisvučivala,

utrpovala da njima ne bude zima.

Robicu san šila soma

od krpih če mater imala doma.

Pratila kad mačice prvi put

izlazidu iz konobe

(Bože muoj, nista slaje

na vien svitu nimo)

gledola kako se kozlići jedon na drugega zaskakijedu,

penjala se po orihu

i zamišjala da mi je to autobus.

Hronila san kunce

a imali smo i dvo tovara.

Jednega Crnega, otac ga je zvo Muoro,

i jednega Bilega,

ko ni če Isus jaho na njemu.

I svaki put, kad duojden doma,

začudin se

kako ti doni nisu ninder išli.

Uvik su tuol, na isten mistu.

Uvik su tuol, u mojien srcu.

Di ćedu ostat i kad oslabi

i vid i sluh,

i kad već ne buden mogla pisat

svoje pisme,

zauvik ćedu ostat tuol.

Jerbo su mi se ucrtoli u dušu

ko onije stope ol maške u bidun,

i vodidu me, svitlidu mi

ko lantierna

kroz ovi život

di  čiesto ni sve bajno i krasno...

Tako van je to, judi moji.

Čovik se uvik domu vraćo.

 (4. 8. 2013. by Milena Covic)

/photo by Milena Covic

Hvala ti, majko

Hvala ti, majko, za sve

za svaku riječ, za osmijeh, što meni si dala

za ove godine što  prošle su

i za lipo vrime

kad sam bila mala.

Znam, teško je bilo tvoje brime,

znala si, i Gospa je znala

za svaku suzu prolivenu za me,

Ona ti je snagu dala.

Za molitvu, majko, hvala.

Nema dana kad ne mislim na te

a onda suza krene

život me baš odnio daleko

a ipak, k'o da si pokraj mene!

I sad, kad i sama sam majka

sitim se često tvojih riči -

moli, ćerce, Bog sve može,

tješi, prašta,  rane  liči ❤

1. August 2013., for my Mum