Vila Djetinjstva

Kada me obuzme tuga,
i osjećaj je tako jak,
pustim neka me zapljusne,
preplavi vihorom juga
da me razaspe u kapi
pa opet zgusne...
Ona je nečega znak.

Možda je nešto iz djetinjstva
ugledalo oko?
Prepoznala duša?
Što bilo je skriveno
duboko
u hodnicima uha
što pamti dok sluša...

Možda je miris
majčinog krila?
Pucketanje drva
u staroj peći?
Možda to
djetinjstva vila
nešto važno
ima mi reći?