Ne vidim se sa ovim psom tako često, i nije moj pas. A vako nekad kad se vidimo, kao što je to bilo jučer, upitamo se za zdravlje i popričamo o svemu :))) Tako ja nju (kuja je) jučer pitam - pa kako si Ella, šta ima kod tebe, joj pa ti si meni prava cura.... a ona mi gleda u oči, i negdje u pola razgovora odjednom mi pruži ruku tj. šapu.... Nekako u tom momentu jednom rukom sam napravila ovu sliku...
(Kad smo već kod pružanja ruke, dok sam bila dite, u moje matere je bila jedna koza, koja je isto znala dat ruku, skužajte, prednju nogu... Moju mater je obožavala, kad bi čula njezin glas letila je prema njoj, niko je ne bi mogo zaustavit...)
Psi su stvarno predivna stvorenja. Ovo isto moram ispričati. U moje svekrve je bio pas kojeg smo viđali možda dva puta godišnje. Volila sam ga izvodit u šetnju sa dicom, stavljali smo mu slame zimi, znate kakve su grozne zime u Lici, brrrrrr.... I to jutro kad smo trebali krenuti nazad, otišla sam još jednom do njega. To što sam vidila totalno me rastužilo, i sad se rasplačem kad to negdje pričam. On je ležao na podu, tiho je cvilio, a niz obraze su mu tekle suze... On je plakao!!! Odnekud je ZNAO da mi odlazimo i bio je strašno tužan... Nekad se pitam zašto je Bog dao više inteligencije i osjećajnosti životinjama negoli pojedinim ljudima....
#animals #animallovers #pas #ljubav
#povjerenje #čovjek #vjernost #vertrauen
Nema komentara:
Objavi komentar