Mama, umro je Brigitin nono... Poruku mi je ostavila kcer, procitala sam je kad sam dosla s posla. Nije tila nazvat jer bi bilo plakanja sa obje strane. One tri tockice na kraju poruke su me dokrajcile.
Neka mi oproste svi oni koji ne vole govorit o smrti. Ponajmanje ja o tome volim govorit!! Ali... Susrecemo se s njom vec za zivota. Nasa stvarnost. Neminovnost koja se ne moze izbjec. Volim je nazvat "jedina pravda". Ali me ipak svaki put izbaci iz ravnoteze. Doceka me nespremnu. Mozda je to cak i dobro... Spusti me iz ovih mojih oblaka svakodnevnice, kojoj, vise mi se puta cini, nema kraja... Ali ipak ga ima. Ima kraja!
Kad bi me ko pito zasto se svaki puta rasplacem kad niko umre, ne znam sta bi rekla. Prodje mi kroz glavu puno, previse toga. Kako vrime prolazi puno brzo. Proleti mi moje ditinjstvo kroz glavu. Nono i nona, kojih odavna vec nima. Pokoj im dusi. Moj otac, kojemu ce za koji dan 83 godine. I svaki puta kad se vracam izdoma za Austriju, prodje mi kroz glavu da sam ga mozda ovo zadnji put vidila. Pa mi se na nikoliko minuti cini da ce mi se srce razderat. Zajedno s dusom. Znate sta mislim...
Nije mi bila namjera da vam pokvarim dan, dragi moji... Ali ovake stvari moram podilit, ovo nas svih ceka. I bas zato triba uzivat u svakom danu i bit zahvalan za ovo pusto bogatstvo koje nam je Bog dao u nasim nonotima i nonama, materama i ocevima, nasoj dici... Sve vas puno volim.
(05. 03. 2014.)
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
-
Molitva za laku noć 1)U noći posutoj zvijezdama nebu se ne nazire kraja. Oče moj, n... -
Gledam ga, kako mi dolazi... Nepokolebljivo stijenama hrli i u bezbroj kapi na žalu me grli Iz dna duše kad zahuče istim ritmom src... -
Kako godine brzo lete! Župna crkva u Nerežišćima by Milena Covic K'o da još jučer bila si dijete poželiš li nekad...
Nema komentara:
Objavi komentar