Nedavno sam na youtube-u slušala jednog indijanskog poglavicu koji priča o stanju u Americi, pa kaže ovako - pravi početak 1. svjetskog rata bio je kad je Kolumbo došao u Ameriku i donio to što je donio. Amerika umire iznutra. (ajme evo nas opet unutra). Toliko o utopiji koja se zove "American Dream". Bogami, nije to više samo american dream nego i European, zapravo World Dream... Samo što tu ni traga nema nekakovog sna... jedino možda noćne more.
Sad sam mislila ništo reć, ali jerbo smo ušli u Uniju, morala bi se i ja pomalo dozvat pameti, ili barem lipom ponašanju. To se još može reć i "prilagodit se". prominit ovi svoj južnjački mentalitet, postat poslušni, i dobro podmazani kotačić ovog jeb.... sustava koji se svim silama trudi da me pregazi, ali ja se ne dam. Ne dam ni taj svoj južnjački mentalitet jer mi je jedino to još preostalo pa neka sve ide u onu stvar.
Kako samo zavidim tim Indijancima!!! Oni nisu izgubili taj dodir s Majkom Zemljom. Oni znaju kad je koje godišnje doba i šta u koje spada. Ja nažalost znam koje je vrime kad odem u Hofer ilitiga Aldi, i ako tamo vidim ofarbana jaja, znam da je Uskrs, a ako su izloženi božićni ukrasi, biće da je onda Božić. Eto tako se mi vamo malo zapadnije orijentiramo. Ali u zadnje vrime čak ni to ne funkcionira, jer u velikim trgovackim centrima znaju okitit bor već u 10. misec, tako da jadan čovik doslovno vise ne zna di mu je glava a di guzica.
Zavidim tim Indijancima koji imaju svoj život, i prirodan tempo u svom životu, koji idu s prirodom i umiru sa njom, jedu skakavce i štošta drugo, ne pomiču ujesen sat nazad a u proljeće jednu uru naprid, ajme koji sat ahahaha, šta je meni, pa i nemaju ga... I ne treba im! Zavidim im na tome što znaju sta je dozvoljeno a šta nije,šta poštuju i vole ovu Majku Zemlju sa kojom smo MI EVROPEJCI izgubili apsolutno svaki dodir...
Zavidim im na tome sto hodaju polugoli i niko nikoga radi toga ne ismijava. I zato što ni najmanje nisu opterećeni odjećom, a kamoli dizajnerskom. Nisu opterećeni ovim standardom kojemu mi svojevoljno robujemo.
Svojevoljno?! Bogami se meni čini da smo mi već odavna izgubili tu neku svoju VOLJU, moć odlučivanja koja je nekakva pokretačka snaga u zivotu. Kukamo nonstop na taj sistem, ali nam se ne da izać iz njega...
Pa ti sad vidi. kako god okrenes, "život vani" je zapravo "život iznutra". Istina je to. Samo što je ovaj svit toliko prepun laži, da lažemo sami sebe i više to uopće ne primjećujemo...
Ne znam šta mi je danas, možda samo jedan loš dan. Ili to što sam jutros već morala strugat led sa auta da bi mogla otić na posal, a toliko sam se nadala DA LITO JOŠ NIJE ZAVRŠILO...
Možda i to, kad sam ugledala svoje pomidore na balkonu, koji su tako lipo narasli i svi bi sazrili, u to sam sigurna, ali im TRIBA SUNCE...
Ova je prokleta zima trajala toliko dugo, da je neću preživit ako sad već počne. Hoću Sunce!!!
Okej, okej.
Bad day.
(by Milena Covic, 3. 10. 13.)
/photo by Milena Covic
Nema komentara:
Objavi komentar