Draga naša

Evo,   dođe     i taj dan

kad od svjetla tama posta.

A na tebe,  draga   naša

divan spomen samo osta.

Sva      tvoja    proljeća  i zime

sada    šute, pokrivena  prahom.

Ostala   je bol, ostala  praznina

i duša zavijena najcrnjim mrakom.

Ali vjeruj, i sad kad te nema

u srcima našim bit ćeš uvijek živa

kao   ptica   što  vedrini    leti

kao    bijeli   anđeo što   sniva.

                                                             

           Pamtit    ćemo    te  onakvu            
baš   kakva     si  i     bila:

jaka  da nosiš    križ   svoj,

jednostavna, iskrena i mila.

Hvala ti za sate razgovora, smijeha.

Voljeti   ljude,  ti si  to  znala!

bilo ti je teško, a tješila si druge,

na   tome  ti  od  srca      hvala.

Neka    Bog  na lice  tvoje

stavi   svoj  sveti  znamen.

Neka  te   prate     anđeli.

Idi      u     miru.    Amen.

1. Februar 2008., Milena Covic